Razvod braka predstavlja jedan od najizazovnijih životnih događaja, koji pored emotivnih posledica, donosi i složene pravne i finansijske probleme.
Jedan od najvažnijih i često najtežih koraka u ovom procesu je podela zajedničke imovine.
U Srbiji postoje jasni pravni propisi koji regulišu kako se imovina deli nakon prestanka braka, ali zbog složenosti procedure i nedostatka informacija, mnogi supružnici nisu dovoljno upoznati sa svojim pravima i obavezama.
Ovaj članak ima za cilj da objasni ključne pojmove, procedure i savete vezane za podelu imovine pri razvodu u Srbiji.
Koja imovina se deli?
Prvo i osnovno pitanje koje se postavlja je šta se zapravo deli pri razvodu?
Bračna stečevina predstavlja svu imovinu koju su supružnici stekli zajedničkim životom tokom trajanja braka.
U nju spadaju prihodi od rada, pokloni, ulaganja, kupovina nepokretnosti ili pokretnih stvari kupljenih za vreme braka, kao i druga imovina koju su stekli zajedno. Ova imovina se deli po principu jednakosti.
Posebna imovina pripada samo jednom supružniku i ne podleže deljenju.
U ovu kategoriju ulaze stvari koje su bili u njegovom vlasništvu pre braka, nasledstvo koje je dobio za svog života, pokloni namenjeni isključivo njemu i lični predmeti koji nisu vredni ili nisu namenjeni za zajedničku upotrebu.
Važno je razumeti ovu podelu, jer će ona uticati na način na koji se imovina deli nakon razvoda.
Načini podele imovine
Imovina se može podeliti na dva načina: sporazumno ili sudskim putem.
Sporazumna podela
Najjednostavniji i najbrži način da supružnici podele imovinu jeste da se dogovore. Oni mogu sačiniti sporazum o podeli imovine u kojem će navesti šta, kako i kome pripada.
Ovaj sporazum je poželjno overiti kod javnog beležnika, jer time dobija pravnu snagu i olakšava dalje postupke, poput prenosa vlasništva nad nekretninama ili automobilima.
Zaključenje sporazuma o podeli imovine često doprinosi mirnijem i bržem okončanju razvoda braka, jer smanjuje sukobe i olakšava zajednički dogovor o budućnosti.
Sporazumni razvod braka i podela predstavlja najpoželjniji put za rešavanje imovinskih pitanja prilikom razvoda.
Sudska podela
Ukoliko supružnici nisu u mogućnosti da se dogovore, podela imovine rešava se pred sudom. Sud će razmotriti sve dokaze, proceniti imovinu i doneti odluku o pravičnoj podeli.
Sudski postupak može trajati mesecima ili čak godinama, zavisno od složenosti predmeta i odnosa među bivšim supružnicima.
Uz to, sudski postupak podrazumeva dodatne troškove kao što su sudske takse, advokatske usluge i angažovanje veštaka za procenu vrednosti imovine.
Kako sud deli imovinu?
Osnovno pravilo je da se bračna stečevina deli na pola. Ipak, zakon dozvoljava da sud odstupi od pravila jednakosti ako postoji opravdan razlog, poput značajno različitog doprinosa supružnika
zajedničkoj imovini ili nejednakog materijalnog položaja nakon razvoda.
Pri odlučivanju sud uzima u obzir različite faktore:
- Ko je koliki doprinos dao sticanju imovine — bilo novčani, bilo negovanjem domaćinstva i brigom o deci,
- Postojeće potrebe i ekonomski položaj supružnika nakon razvoda,
- Dužinu trajanja braka,
- Postojanje dece i njihove potrebe.
Procena vrednosti imovine
Da bi podela bila fer, neophodno je da se imovina precizno proceni. Sud može angažovati veštake različitih struka da procene vrednost nekretnina, automobila, preduzeća, umetničkih dela i ostale imovine. Stranke mogu predlagati svoje veštake ili osporavati procenu.
Podela različitih vrsta imovine
Najčešće deljeni deo imovine su:
- Nekretnine — stanovi, kuće, placevi. Nekretnine se mogu deliti tako što jedan supružnik zadrži imovinu, a drugom se isplati odgovarajuća novčana naknada.
- Ukoliko to nije moguće, nekretnina se može prodati, a novac podeliti.
- Pokretne stvari — nameštaj, vozila, tehnika, umetnički predmeti i slično. One se najčešće podele dogovorom ili sudskom odlukom.
- Novac i depoziti — novac na računima, štedni ulozi, investicije dele se proporcionalno u skladu sa dogovorom ili sudskom presudom.
Dugovi i obaveze
Važno je istaći da zajednička imovina uključuje i dugove nastale tokom braka.
Dugovi koje je jedan supružnik imao pre braka ostaju njegova posebna obaveza i nisu predmet podele.
Posebni slučajevi i izuzeci
Neke vrste imovine ne podležu deljenju. To su najčešće nasledstvo, pokloni koji su namenjeni jednom supružniku, kao i lični predmeti niskog vrednosnog značaja.
Takođe, u slučaju da je jedan od supružnika ozbiljno povredio obaveze iz braka (npr. pronevera, skrivanje imovine), sud može drugačije rasporediti imovinu.
Zaštita prava dece
Zakonski sistem uvek stavlja na prvo mesto interese dece. Ako su u pitanju stvari koje služe deci (nameštaj, igračke, školski pribor), one pripadaju roditelju koji se o deci stara.
Takođe, deca mogu imati svoju imovinu koja se ne deli između roditelja.
Troškovi i rokovi
Troškovi podele imovine zavise od načina na koji se podela vrši. Sporazumna podela je znatno jeftinija jer se izbegavaju sudski troškovi i angažovanje veštaka.
Sudski postupak može biti skup, posebno ako traje duže i uključuje veštačenja i advokate.
Što se tiče rokova, nije određen striktan vremenski period za pokretanje podele zajedničke imovine za vreme trajanja braka.
Međutim, nakon razvoda postoji zastarni rok za pokretanje postupka podele, koji može biti važan za obe strane.
Zaključak
Podela imovine pri razvodu u Srbiji može biti složen i emotivno težak proces.
Dobro poznavanje prava i procedura, kao i pokušaj sporazumne podele, mogu znatno olakšati ceo postupak i smanjiti troškove.
Ukoliko dođe do spora, sud je tu da pravedno proceni i podeli imovinu na način koji uzima u obzir doprinos obe strane i potrebe dece.
Za svaki par koji se suočava sa razvodom, važno je da se informiše i potraži stručnu pravnu pomoć kako bi zaštitio svoja prava i obaveze.
Razvod nije samo kraj jednog zajedničkog života, već i prilika za pravičnu raspodelu zajedničkih dobara i početak novog poglavlja u životu.
