Kada preminula osoba nije ostavila važeći testament, njena imovina u Srbiji deli se prema zakonskim naslednim redovima. Prednost imaju deca i bračni drug, koji u osnovnom slučaju nasleđuju jednake delove.

Ako nema potomaka, bračni drug dobija polovinu zaostavštine, dok drugu polovinu dele roditelji preminulog. Braća, sestre, njihova deca, dedovi i babe dolaze na red tek kada nema bližih naslednika koji mogu i žele da naslede.

Računanje udela ipak ne počinje prostom podelom stana, novca ili zemlje. Najpre se utvrđuje šta zaista pripada preminulom, da li postoji bračna tekovina, koliki su dugovi i da li neko od naslednika dolazi na mesto ranije preminulog roditelja.

Zbog toga ista porodična struktura ne mora u svakom slučaju dovesti do iste praktične podele imovine.

Kako funkcionišu zakonski nasledni redovi

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Lider Winner Premium Nekretnine (@liderwinnernekretnine)

Prema Zakonu o nasleđivanju, naslednici bližeg naslednog reda isključuju dalje srodnike. Dok postoji makar jedan naslednik prvog reda koji može i želi da nasledi, roditelji, braća, sestre i ostali preci ne dobijaju deo zaostavštine.

Zakon ne prelazi automatski na sledeći red čim neposredni srodnik nije živ. Najpre se proverava da li njegov deo mogu da preuzmu potomci. To pravilo, detaljnije uređeno u tekstu zakona, poznato je kao pravo predstavljanja.

Koliki deo dobijaju deca i bračni drug

Deca i bračni drug pripadaju prvom naslednom redu i, po osnovnom pravilu, dele zaostavštinu na jednake delove.

Ako iza preminulog ostanu supruga i jedno dete, svako nasleđuje po 1/2. Kada postoje suprug i dvoje dece, svakome pripada po 1/3. Ako nema bračnog druga, dvoje dece dele imovinu napola.

Zakonski položaj usvojenika iz potpunog usvojenja odgovara položaju biološkog deteta. Pastorak ili pastorka koji nisu usvojeni nemaju nasledno pravo samo zato što su živeli sa preminulim ili ga smatrali roditeljem. Zakon ih ne svrstava među potomke niti među druge zakonske naslednike po osnovu tazbinskog odnosa.

Kako funkcioniše pravo predstavljanja

Ako dete preminulog nije živo, ne može da nasledi ili se odrekne nasleđa samo u svoje ime, njegov deo prelazi na njegovu decu.

Pretpostavimo da su iza ostavioca ostali supruga, sin i dvoje unučadi od ranije preminule ćerke. Zaostavština se najpre deli na tri grane:

• supruzi pripada 1/3;
• živom sinu pripada 1/3;
• deo preminule ćerke iznosi 1/3 i dele ga njena deca, pa svakom unuku pripada po 1/6.

Unuci, dakle, ne dele celokupno nasledstvo sa ostalim naslednicima kao zasebne jednake strane. Oni zajedno zauzimaju mesto svog roditelja i dele samo njegov nasledni deo. Isto pravilo može se nastaviti na praunuke i dalje potomke.

Ko nasleđuje kada nema dece

Kada ostavilac nema potomke, primenjuje se drugi nasledni red. Bračni drug tada nasleđuje polovinu zaostavštine, dok drugu polovinu dele roditelji preminulog.

Ako su oba roditelja živa, uobičajena podela izgleda ovako:

Kada nema bračnog druga, roditelji nasleđuju celokupnu zaostavštinu, najčešće po 1/2. Ako jedan roditelj nije živ, njegov deo ne prelazi odmah drugom roditelju. Prvo se proverava da li preminuli roditelj ima potomke, odnosno braću i sestre ostavioca, njihovu decu ili dalje potomke.

Ako roditelj nema potomke, njegov deo prelazi na drugog roditelja. Kada oba roditelja nisu živa i nemaju potomke koji bi ih predstavljali, bračni drug nasleđuje celu zaostavštinu.

Kako braća, sestre i polubraća dobijaju različite delove

Braća i sestre ne predstavljaju jedan jedinstven nasledni krug. Oni nasleđuju kroz roditelja sa kojim su povezani.

Recimo da ostavilac nema decu, supružnika ni žive roditelje, ali ima rođenog brata i polubrata po ocu. Očeva polovina deli se između oba brata, pa svakome pripada po 1/4 celokupne zaostavštine. Majčinu polovinu nasleđuje samo rođeni brat, jer polubrat po ocu nije potomak ostaviočeve majke.

Rezultat je:

• rođeni brat nasleđuje ukupno 3/4;
• polubrat po ocu nasleđuje 1/4.

Ovakva podela često iznenadi porodicu, ali proizlazi iz pravila da se nasleđe u drugom redu računa kroz očevu i majčinu porodičnu granu.

Kada nasleđuju dedovi, babe i dalji preci

Treći nasledni red dolazi na red tek kada nema potomaka, bračnog druga, roditelja niti potomaka roditelja koji bi mogli ili hteli da naslede.

Jednu polovinu zaostavštine dobija očeva porodična loza, a drugu majčina. Deda i baba sa iste strane dele svoju polovinu na jednake delove. Ako neko od njih nije živ, njegov deo mogu naslediti njegova deca i dalji potomci, prema pravu predstavljanja.

Posle njih dolaze pradedovi i prababe, zatim udaljeniji preci. Republika Srbija nasleđuje tek kada se ne pronađe nijedan zakonski naslednik. Država se takvog nasleđa ne može odreći, a primljena zaostavština postaje državna imovina.

Nasledni deo se ne računa pre odvajanja bračne tekovine

Jedna od najvažnijih praktičnih tačaka jeste razlika između vlasničkog dela preživelog supružnika i dela koji on nasleđuje.

Imovina koju su supružnici stekli radom tokom zajedničkog života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Pre podele nasledstva najpre se utvrđuje koliki deo zajedničke imovine već pripada preživelom supružniku. Samo deo preminulog ulazi u zaostavštinu. Prema pravilima iz Porodičnog zakona, pretpostavljaju se jednaki udeli, ali se u sporu može dokazivati da je doprinos jednog supružnika bio veći.

Primer pokazuje koliko je razlika velika. Supružnici su tokom braka kupili stan, a utvrđeno je da svakome pripada po 1/2. Iza preminulog ostanu supruga i dvoje dece.

Prvo se supruzi odvaja njena polovina stana. Druga polovina, koja pripada preminulom, deli se na tri jednaka nasledna dela. Supruga nasleđuje još 1/6 celog stana, dok svako dete dobija po 1/6.

Konačni odnos nije po jedna trećina celog stana:

• supruga ima ukupno 2/3;
• svako dete ima po 1/6.

Nasuprot tome, stan koji je preminuli nasledio od svojih roditelja predstavlja njegovu posebnu imovinu. Ceo stan tada ulazi u zaostavštinu, osim kada postoje druga vlasnička prava ili potraživanja supružnika zbog ulaganja.

Da li vanbračni partner nasleđuje bez testamenta

Vanbračni partner u Srbiji nije zakonski naslednik i ne dobija deo zaostavštine samo zato što je sa preminulim dugo živeo, imao zajedničko domaćinstvo ili decu.

Zakon o nasleđivanju izričito navodi bračnog druga, ali ne uključuje vanbračnog partnera u nasledne redove. Njegov položaj zato nije isti kao položaj supružnika, što potvrđuje i stručna analiza položaja vanbračnog partnera.

Ipak, vanbračni partner može imati pravo na sopstveni deo zajedničke imovine stečene radom tokom vanbračne zajednice. To nije nasledni deo. Reč je o imovinskom zahtevu koji se utvrđuje pre određivanja zaostavštine. Na imovinske odnose vanbračnih partnera primenjuju se pravila slična pravilima za supružnike.

To je jedna od najvećih razlika koje ljudi previde. Partner može dokazati da mu pripada deo stana koji su zajedno kupili, ali neće naslediti deo preminulog partnera bez testamenta ili drugog važećeg pravnog osnova.

Kada bračni drug može izgubiti ili dobiti drugačiji deo

Formalno postojanje braka ne garantuje u svakoj situaciji nasledno pravo.

Bračni drug može izgubiti pravo zakonskog nasleđivanja ako je preminuli podneo osnovanu tužbu za razvod, ako je brak posle smrti poništen iz razloga poznatih supružniku ili ako je njihova zajednica života trajno prestala krivicom preživelog bračnog druga ili sporazumno.

Postoje i izuzeci od jednakih delova. Kada ostavilac ima dete kome preživeli supružnik nije roditelj, a imovina supružnika je veća od dela koji bi dobio jednakom podelom, sud može tom detetu priznati do dva puta veći deo od dela bračnog druga. Odluka nije automatska. Sud procenjuje okolnosti konkretnog slučaja.

U drugom naslednom redu nasledni deo supružnika takođe može biti povećan ili smanjen pod posebnim zakonskim uslovima.

Zahtevi su vezani za rok od godinu dana od smrti ostavioca, vrednost nasleđenih dobara, materijalni položaj naslednika i trajanje bračne zajednice. U takvoj situaciji obična formula „supružnik dobija polovinu” nije dovoljan odgovor.

Da li naslednik preuzima i dugove

Naslednik odgovara za dugove preminulog samo do vrednosti imovine koju je nasledio. Ako je nasledni deo procenjen na 30.000 evra, odgovornost ne bi trebalo da pređe tu vrednost, čak i kada su dugovi veći.

Sanaslednici odgovaraju solidarno, ali svaki do vrednosti svog naslednog dela. Naslednik koji se valjano odrekao nasleđa ne odgovara za ostaviočeve dugove.

Zbog toga naslednička izjava ne bi trebalo da se daje napamet kada nije jasno da li postoje krediti, poreske obaveze, jemstva ili izvršni postupci. Najbezbedniji odgovor često je manje brz: najpre treba proveriti obim imovine i dugova, pa tek onda odlučiti o prijemu nasleđa.

Odricanje nije moguće samo od dugova uz zadržavanje stana ili novca. Ne može biti delimično, a izjava je u načelu neopoziva. Naslednik koji se do završetka prvostepenog ostavinskog postupka ne odrekne smatra se da je nasleđe prihvatio. „Odricanje u korist” određenog naslednika pravno se smatra prijemom nasleđa i ustupanjem naslednog dela, što može imati drugačije posledice od čistog odricanja.

Za kraj…

Bez testamenta, najpre nasleđuju deca i bračni drug, na jednake delove. Kada nema potomaka, supružniku pripada polovina, dok roditelji ili njihovi potomci dele ostatak. Dedovi, babe i udaljeniji preci dolaze na red tek kada nema bliže porodice.

Rezultat zavisi i od pitanja koja porodično stablo ne pokazuje: šta je bračna tekovina, ko je već vlasnik dela nepokretnosti, postoje li dugovi i da li neko nasleđuje po pravu predstavljanja.

Posebnu pažnju treba obratiti na vanbračne partnere, polubraću i polusestre, ranije preminulu decu i naslednike koji razmišljaju o odricanju.

Kod spora oko vlasništva, doprinosa sticanju imovine ili statusa naslednika, tačan deo se ne može pouzdano izračunati samo na osnovu opšte formule. Tada je potrebno pregledati dokumentaciju i konkretne porodične odnose pre davanja nasledničke izjave.