Testament je jedan od najosetljivijih pravnih dokumenata koje čovek može da ostavi iza sebe. Njime se odlučuje ko će naslediti imovinu, pod kojim uslovima i u kom obimu.
U Srbiji se za testament u zakonu koristi izraz zaveštanje, a ono predstavlja ličnu, jednostranu i uvek opozivu izjavu volje kojom lice raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti.
Najčešći problemi nastaju onda kada je testament napisan neprecizno, bez propisane forme ili kada porodica tek posle smrti ostavioca sazna da postoji dokument koji menja očekivani red nasleđivanja.
Zato je važno znati tri stvari: kako se testament sastavlja, kada proizvodi pravno dejstvo i ko ima osnov da ga ospori.
Ključne stavke koje treba zapamtiti
- Testament mora imati zakonsku formu.
- Slobodna volja je presudna za važenje.
- Nužni naslednici mogu tražiti svoj deo.
- Osporavanje traži pravni osnov, ne lično nezadovoljstvo.
Šta testament može da reguliše
Testamentom osoba može da odredi jednog ili više naslednika, da nekome ostavi određenu stvar, pravo ili deo imovine, da postavi izvršioca zaveštanja i da uredi raspodelu imovine drugačije od zakonskog naslednog reda.
Zakon dopušta da naslednik bude određen jasno, ali i odredivo, što znači da iz testamenta mora moći da se zaključi kome je imovina namenjena.
Dakle, ako neko napiše da “stan u Novom Sadu ostavlja ćerki Ani”, lice i predmet su jasni. Ako napiše “sve ostavljam osobi koja se brinula o meni”, otvara se prostor za spor ako nije očigledno na koga se misli.
Testament ne mora uvek da obuhvati celu imovinu. Moguće je ostaviti samo stan, samo ušteđevinu, umetničku zbirku, automobil ili određeni deo zaostavštine. Ono što nije obuhvaćeno testamentom raspodeljuje se po pravilima zakonskog nasleđivanja.
Ko može da sačini testament
Testament u Srbiji može da sačini lice koje je navršilo 15 godina i sposobno je za rasuđivanje. Drugim rečima, nije dovoljno da osoba formalno ima godine.
Bitno je da u trenutku sastavljanja zna šta radi, kakvu imovinu ima, kome je ostavlja i kakve posledice takva odluka proizvodi.
Kasniji gubitak sposobnosti za rasuđivanje, sam po sebi, ne ruši ranije pravilno sačinjen testament. Ako je osoba bila sposobna kada ga je sastavila, dokument može ostati punovažan i ako se zdravstveno stanje kasnije pogorša.
U praksi se upravo sposobnost često osporava. Kod starijih osoba, osoba sa neurološkim bolestima, ozbiljnim psihijatrijskim dijagnozama ili zavisnošću od tuđe nege, naslednici ponekad tvrde da ostavilac nije mogao slobodno i razumno da odlučuje.
Tada sud obično gleda medicinsku dokumentaciju, izjave svedoka, okolnosti potpisivanja i nalaze veštaka.
Najčešći oblici testamenta
Zakon poznaje više oblika zaveštanja, ali se u svakodnevnom životu najčešće pominju svojeručno, pismeno pred svedocima i javnobeležničko zaveštanje.
Svaki oblik ima svoja pravila. Greška u formi može biti dovoljan razlog za poništaj.
| Oblik testamenta | Kako se sastavlja | Posebno važno |
| Svojeručno zaveštanje | Zaveštalac ga sam piše rukom i potpisuje | Ne sme biti otkucano na računaru ako se predstavlja kao svojeručno |
| Pismeno pred svedocima | Zaveštalac izjavljuje pred 2 svedoka da je pročitao pismeno i da je to njegova poslednja volja, pa ga potpisuje | Svedoci se potpisuju istovremeno |
| Sudsko zaveštanje | Sastavlja ga sudija po kazivanju zaveštaoca | Sudija utvrđuje identitet i potvrđuje radnje |
| Javnobeležničko zaveštanje | Sastavlja ga javni beležnik u formi javnobeležničkog zapisa | Često je sigurnije za dokazivanje forme |
| Usmeno zaveštanje | Izriče se pred 3 istovremeno prisutna svedoka | Važi samo u izuzetnim prilikama i prestaje 30 dana posle prestanka tih prilika |
Kod svojeručnog testamenta datum nije uslov punovažnosti, ali ga je pametno navesti. Datum može rešiti pitanje koji je testament kasniji ako postoji više verzija.
Ko ne može biti svedok
Svedoci nisu formalnost bez značaja. Zaveštajni svedoci, prema Zakonu o nasleđivanju, moraju biti pismeni, punoletni i potpuno poslovno sposobni, osim kod usmenog zaveštanja gde pismenost nije uslov.
Kod pojedinih oblika moraju znati i jezik na kom zaveštalac izjavljuje ili na kom je testament sačinjen.
Svedok ne može biti blizak srodnik zaveštaoca, supružnik, bivši supružnik, vanbračni partner, bivši vanbračni partner, staralac, bivši staralac, štićenik ili bivši štićenik.
Zakon precizno nabraja i krvne, tazbinske i srodnike po usvojenju koji ne mogu imati takvu ulogu.
Ovo pravilo ima logiku. Svedok treba da potvrdi da je zaveštalac zaista izjavio poslednju volju, a ne da bude osoba koja ima očigledan porodični ili imovinski interes.
Kada testament važi
Testament važi kada ga je sačinilo lice koje ima zaveštajnu sposobnost, kada je volja ozbiljna, stvarna i slobodna, kada je namera određena i bezuslovna, i kada je dokument sastavljen u zakonskoj formi.
Zakon posebno naglašava da zaveštanje mora biti sačinjeno u obliku i pod uslovima koje propisuje zakon.
To znači da lep tekst, jasna želja ili porodični dogovor nisu dovoljni. Ako forma ne odgovara zakonu, testament može pasti u sporu.
Tipične greške izgledaju ovako:
- svojeručni testament je otkucan, pa samo potpisan rukom
- nema propisanih svedoka kod pismenog testamenta pred svedocima
- svedok je blizak srodnik ili lice koje po testamentu dobija korist
- zaveštalac nije znao šta potpisuje
- testament je nastao pod pritiskom, pretnjom ili prevarom
Vrhovni sud je u jednoj odluci naglasio da pravno dejstvo proizvodi punovažno zaveštanje, odnosno ono koje je izraz slobodne volje, koje je sačinilo sposobno lice, u propisanoj formi i sa sadržinom koja nije protivna prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima.
Može li testament da povredi nužni deo
Može, ali to ne znači da automatski prestaje da važi. Nužni deo je zakonska zaštita najbližih naslednika od potpunog isključenja iz nasleđa. Nužni naslednici su, između ostalih, potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug, roditelji, usvojilac, braća i sestre, dedovi, babe i ostali preci, uz dodatne uslove za neke od njih.
Nužni deo potomaka, usvojenika i njihovih potomaka, kao i bračnog druga, iznosi polovinu onoga što bi im pripalo po zakonu. Kod ostalih nužnih naslednika iznosi trećinu zakonskog dela.
Zamislite da ostavilac ima suprugu i 2 dece. Po zakonu bi svako dobio po jednu trećinu. Ako testamentom sve ostavi samo jednom detetu, supruga i drugo dete mogu tražiti nužni deo. Njihov nužni deo je polovina od jedne trećine, dakle po jedna šestina zaostavštine.
Važno je da se zaštita nužnog dela ostvaruje zahtevom. Ne dobija se uvek sama od sebe. Portal Otvorena vrata pravosuđa navodi da se, kada je nužni deo povređen testamentom, tužba za zaštitu nužnog dela podnosi u roku od 3 godine od proglašenja testamenta.
Ko može da ospori testament
Testament može osporavati lice koje ima pravni interes. To najčešće znači zakonski naslednik koji bi nasledio da testament ne postoji, nužni naslednik čiji je deo povređen, raniji testamentarni naslednik, lice koje tvrdi da je kasniji testament nevažeći, ili drugo zainteresovano lice koje može pokazati pravnu korist od osporavanja.
Razlozi za osporavanje nisu svi isti.
Ništav testament
Ništavost je najteža mana. Zakon navodi da je testament ništav ako je njegova sadržina protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima.
Ništav je i testament lica koje nije navršilo 15 godina, testament lica koje je zbog nesposobnosti za rasuđivanje potpuno lišeno poslovne sposobnosti, kao i falsifikovan testament.
Na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice. Pravo na isticanje ništavosti ne gasi se protekom vremena.
Rušljiv testament
Rušljiv testament je onaj koji ima ozbiljnu manu, ali mora biti poništen u postupku. Razlozi mogu biti nesposobnost za rasuđivanje u trenutku sastavljanja, prinuda, pretnja, prevara, bitna zabluda ili nepoštovanje zakonske forme.
Rokovi su stroži. Poništaj zbog nesposobnosti ili mana volje može se tražiti u roku od 1 godine od saznanja za razlog, a najkasnije u roku od 10 godina od proglašenja testamenta.
Prema nesavesnom licu rok može biti 20 godina. Kod povrede forme važi rok od 1 godine od saznanja za testament, a najkasnije 10 godina od proglašenja.
Šta se dešava u ostavinskom postupku
Kada se u ostavinskom postupku pojavi testament, potrebno je da se utvrdi njegovo postojanje, sadržina i odnos naslednika prema njemu. Ako se zakonski naslednici ne slažu sa testamentom, postupak se može prekinuti i stranka se upućuje na parnicu.
Lice koje osporava testament mora dostaviti primerak podnete tužbe u roku od 30 dana od prijema rešenja o prekidu, inače se ostavina nastavlja bez obzira na primedbe.
Zato osporavanje testamenta nije usmena porodična rasprava pred javnim beležnikom. Ako postoji ozbiljan spor, mora se voditi postupak pred sudom, uz dokaze.
Kako smanjiti rizik od spora
Najsigurniji testament je onaj koji je jasan, formalan i usklađen sa stvarnim stanjem imovine. Imena naslednika treba pisati punim imenom i prezimenom, uz podatke koji uklanjaju zabunu. Imovinu treba opisati precizno, posebno kod nepokretnosti, računa, vozila, poslovnih udela i vrednih pokretnih stvari.
Ako postoji mogućnost porodičnog spora, javnobeležničko zaveštanje često pruža bolji dokazni trag. Javni beležnik ne može ukloniti svaki budući sukob, ali pravilna forma, utvrđen identitet i službeni zapis smanjuju prostor za tvrdnje da dokument nije nastao kako treba.
Dobro je rešiti i pitanje čuvanja. Zakon dopušta da se svojeručno, pismeno pred svedocima i sudsko zaveštanje poveri sudu na čuvanje, u otvorenom ili zatvorenom omotu. Sud o prijemu sačinjava zapisnik i čuva zaveštanje u posebnom zapečaćenom omotu.
Najčešća pitanja
Za kraj…
Testament je snažan pravni alat, ali samo ako je sastavljen pažljivo. Najvažnije je da ga sačini sposobno lice, slobodnom voljom, u propisanoj formi i sa dovoljno jasnim odredbama. Porodično nezadovoljstvo samo po sebi ne obara testament.
Pravi osnov za osporavanje postoji kada je povređena forma, sposobnost, sloboda odlučivanja, nužni deo ili kada dokument ima težu pravnu manu.
Ko želi da izbegne spor, treba da piše precizno, da poštuje zakonsku formu i da razmisli o javnobeležničkom ili sudskom obliku kada je imovina veća ili su odnosi u porodici napeti.
